Danas je opšte poznato da hrana ima veoma veliki uticaj na zdravlje. Mnogi naučni radovi potvrđuju ovu činjenicu.  O uticaju hrane na zdravlje  sve  se više govori kako u medijima tako i u našim “običnim” razgovorima, a sve sa željom da  i sa tog aspekta pokušamo da predupredimo bolest, da pomognemo lečenju bolesti  ako ona već postoji,  kao i da se , kada bolest nije u pitanju, što bolje osećamo u “svojoj koži”.

Nažalost, većina ljudi  uopšte ne razmišlja niti je svesna važnosti pravilne ishrane. Mnoga  stanja  kao što su: hroničan umor, loš imunitet, poremećaj žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bezvoljnost,  poremećaj telesne mase... i te kako mogu imati svoj koren u nepravilnoj ishrani. 


 

Danas postoji prekomerna konzumacija industrijski preradjene hrane koja je najčešće prepuna aditiva i koja je u toku tehnološkog procesa obrade  izmenila svoju biološku vrednost. Na taj način, konzument uglavnom unosi  tzv. “prazne kalorije”, tj. biološki bezvrednu hranu. Prehrambeni aditivi su  hemijske supstance koje se dodaju hrani u toku industrijske proizvodnje i prerade, pakovanja, transporta   u cilju produženja roka trajanja, zaštite od kvarenja, dizajna  izgleda, boje i mirisa ...i označeni su brojevima E na deklaraciji proizvoda. Nažalost,  kod preterane konzumacije hrane koja ih   sadrži, u toku više godina , aditivi se kumuliraju u organizmu i mogu da dovedu do ozbiljnih psihofizičkih oboljenja. Oni narušavaju zdrave metaboličke procese u organizmu.

Pravilo je:  konzumirati hranu u što prirodnijem obliku, svežu, po mogućnosti organsku. Znači, što više organskog  voća i  povrća. Kada je hleb u pitanju, koristiti organske integralne žitarice. Meso konzumirati veoma umereno, i to najbolje  meso kojem znamo poreklo, a to podrazumeva meso životinja hranjenih travom na slobodnoj ispaši   i  u  zdravom okruženju. Izbegavati industrijski preradjenu hranu i koncentrovane šećere.

 

 

Pravilo je:  konzumirati hranu u što prirodnijem obliku, svežu, po mogućnosti organsku. Znači, što više organskog  voća i  povrća. Kada je hleb u pitanju, koristiti organske integralne žitarice. Meso konzumirati veoma umereno, i to najbolje  meso kojem znamo poreklo, a to podrazumeva meso životinja hranjenih travom na slobodnoj ispaši   i  u  zdravom okruženju. Izbegavati industrijski preradjenu hranu i koncentrovane šećere.

U vezi zdrave ishrane potrebno je da se edukujemo da bismo napravili pravilan odabir  namirnica koje kupujemo  i koje konzumiramo. Preporučuje  se  da se , osim na deklaraciju, obrati pažnja i na proizvodjača hrane. Treba  se  upoznati sa spiskom štetnih aditiva, te ako treba,  pri kupovini  taj spisak nositi sa sobom.

Promena ishrane u vidu poštovanja izbora zdrave hrane  i pravilne ishrane,  često mogu preduprediti nastanak bolesti, a takodje  mogu znatno ili potpuno da pomognu i  u rešavanju zdravstvenih  problema.

Industrijski prerađena hrana  najčešće uslovljava preteranu konzumaciju šećera, tj. slatkiša koji toliko remete metaboličke procese u organizmu da smo danas svedoci da  su   mladi ljudi  sve gojazniji i sa  čestim poremećajima u vidu insulinske rezistencije i šećerne bolesti, a što kasnije može dovesti do mnogo ozbiljnijih oboljenja.

 

Prim. dr Ljiljana Bajić Bibić, spec. interne medicine i dipl. homeopata, član Društva za ishranu Srbije.