Zbog čega su toliko dobra?

Jaje je jedan od nezamenjivih sastojaka u našoj svakodnevnoj ishrani. Toliko je uobičajeno da se retko zapitamo šta je to što u stvari dobijemo kada razbijemo ljusku i iskoristimo njegov sadržaj. A dobijamo mnogo toga: belančevine, minerale, mikro i makronutrijente, vitamine, masti...

Međutim iako liče jedno na drugo, baš kao jaje jajetu, nisu sva jaja ista.

 

Industrijska proizvodnja

Pedesete godine prošlog veka su donele brojne prekretnice u dotadašnjem načinu proizvodnje hrane. Količina je postala važnija od kvaliteta, a sama životinja je postala deo složenog mehanizma namenjenog ostvarenju što veće produktivnosti. Kada su kokoške u pitanju to je značilo njihovo potpuno izmeštanje iz prirodnog okruženja i razvijanje kaveznog sistema gajenja. Jedan od čestih marketinških trikova koji koristi živinarska industrija je ispis „jaja sa naše farme“. Pojam farma potrošači povezuju sa idiličnom slikom gde domaće životinje slobodno skakuću unaokolo. Retko ko je u stvari svestan da farma o kojoj se tu govori podrazumeva hale ispunjene beskrajnim nizovima kaveza u kojima kokoške provode ceo svoj život, bez mogućnosti da se okrenu. One nikada ne vide svetlo dana, a često su izložene tretmanima koji za cilj imaju da izvuku maksimum iz njihove urođene spsobnosti nošenja jaja. To znači da dobijaju hormonske preparate, remeti se prirodni ciklus smene dana i noći pomoću veštačkog osvetljenja. Držanje tolikog broja jedinki u skučenom prostoru dramatično povećava rizik od infekcije, tako da je upotreba antibiotika deo redovne prakse. Hrana koju kokoške dobijaju često sadrži GMO sastojke. Da bi se izbegla bleda boja žumanceta, karakteristična za ovakav način gajenja,a proizvođači su razvili čitav niz dodataka ishrani, čiji cilj je dobijanje žute boje koja podseća na onu prirodnu. Kod ovako gajenih koka nosilja nivo kortizola, hormona prisutnog u stresnim situacijama, je stalno povišen. Sve to se odražava na sastav jajeta. 

 

Slobodni uzgoj i organska proizvodnja jaja

Da bi jaje moglo da bude uvršteno u namirnice proizvedene po organskim standardima potrebno je ispuniti brojne uslove. Hrana koju kokoške dobijaju mora da bude proizvedena u skladu sa principima organske proizvodnje. Upotreba GMO sastojaka nije dozvoljena. Slobodni uzgoj znači da je kokoškama dozvoljeno da se kreću, kljucaju, čeprkaju po dvorištu, i da uopšteno gledano rade sve ono što su radile tokom čitave istorije, dok nismo rešili da napravimo industriju od toga. Sorte kokošaka koje se koriste u slobodnom uzgoju su one koje dobro podnose prirodne uslove, tako da nema potrebe za preventivnim korišćenjem antibiotika. Preparati koji pospešuju rast su takođe nedozvojeni, a upravo oni su odgovorni za određene nalaze povećanog prisustva teških metala u jajima. Slobodno gajene kokoške žive u skladu sa svojim prirodnim ciklusima, oslobođene od stresa. Broj jaja koje one snesu na godišnjem nivou je manji u odnosu na industrijski uzgoj, što uz organsku ishranu doprinosi nešto većoj ceni.

 

Šta se dobija organskim gajenjem?

Organski gajena jaja mogu da imaju i do nekoliko puta veći sadržaj vitamina D, čiji značaj u imunološkim procesima nauka otkriva iz dana u dan. Primećeno je da organski gajena jaja imaju veći sadržaj Omega 3 masnih kiselina, koje imaju bitnu ulogu u radu mozga i pravilnom rastu i razvoju organizma. Sadržaj vitamina A i E je takođe veći u odnosu na industrijski uzgoj. Način ishrane takođe utiče i na raznovrsnost sadržaja mikroelemenata. Priroda je izmislila jaje, prepustimo joj da ga napravi u skladu sa svojim principima.

 

 

Proizvodi
Organska jaja 4/1

Organska jaja 4/1

160,00 din.